Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish
Ремонт ноутбука своими руками. Быстрый и гарантийный ремонт ноутбуков. Срочный ремонт ноутбуков. Ремонт компьютеров на дому. Быстрый ремонт компьютеров своими руками. Настройка и ремонт компьютеров. Java уроки для начинающих. Лучшие java уроки. Учим язык Java с нуля. Обзор смартфонов samsung. Качественный обзор смартфонов samsung galaxy. Обзор смартфона samsung galaxy s4. Фото картинки приколы. Самые новые картинки приколы. Лучшие приколы картинки. Скачать аддоны для wow. Самые новые аддоны для wow скачать. Скачать аддоны для wow быстро и без реги. Видео уроки python. Лучшие python уроки. Учим язык python с нуля. Скачать шаблоны для Joomla. Самые новые joomla шаблоны. Бесплатные шаблоны для Joomla.

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

Od zemalja regije, BiH je najzagađenija plastičnim otpadom

plasticni otpad ilustracijaPlastični otpad predstavlja ozbiljnu prijetnju ljudima širom svijeta. Rastom stanovništva, većom potrošnjom, industrijalizacijom i urbanizacijom došlo je do velikog porasta korišćenja plastike.

Istovremeno, samo 10 odsto svjetskog plastičnog otpada može da se reciklira. Situacija u zemljama regiona, kada je u pitanju plastični otpad, veoma je loša, prenosi Al Jazeera.

Po zagađenosti plastičnim kesama, Bosna i Hercegovina je najzagađenija zemlja u regionu. Za godinu dana se potroši više od milijardu plastičnih kesa.

Razlozi za ovoliku potrošnju su višestruki, prvenstveno zato što se zbog niske proizvodne cijene besplatno distribuišu u supermarketima, pa su građani, nemajući druge alternative, stekli lošu naviku da više ne nose sopstvene, nego nekotrolisano uzimaju kese u supermarketima.

One poslije vrlo kratkog vijeka korištenja u najboljem slučaju završe na nekoj kontrolisanoj deponiji, a vrlo često u prirodi.

Prošle godine u BiH je uvezeno više od dva miliona kilograma plastičnih vrećica. Ta ogromna količina plastike većinom završava pored puteva, u rijekama, na deponijama.

Iz nevladine organizacije Centri civilnih inicijativa ističu da nema vremena za čekanje, te da postoji rješenje.

“Ono što je ključni problem je da nema sistema kojim se predviđa odvajanje tog optada, odvajanje PET ambalaže od druge vrste otpada. Time se ne otvara prostor za djelovanje firmi koje bi se bavile reciklažom. Ili da se uvede naknada onima koji proizvode kese, tj. koji uvoze plastične kese. Ili da se uvede naknada pri samoj kupovini u trgovačkim lancima“, kaže Majda Behrem Stojanov iz Centra civilnih inicijativa.

U Ministarstvu okoliša i turizma Federacije BiH kažu da su početkom ove godine donijeli pravilnik o upravljanju ambalažnim otpadom, ali da će za čišćenje zemlje od plastičnog otpada trebati godine. Ni građani nisu dovoljno ekološki osviješteni. Malo je onih koji razmišljaju o očuvanju životne sredine. Kupci ne zahtijevaju da im se artikli koje kupe pakuju u biorazgradivu ambalažu.

„Dok se god ne počne upravljati otpadom tako da otpad postane sirovina, jedan resurs koji se može iskoristiti biće velika opasnost za prirodu. Jer to dođe u zemlju. Pogotovo ako dođe u vodu… a sve to na kraju dođe u vodu, ne razgrađuje se… Životinje se zapletu u to“, govori Zdenka Jelčić iz Udruge prijatelja prirode Močvara.

Tog otpada štetnog po okolinu, kako kažu ekolozi, mogli bismo se osloboditi zabranom proizvodnje i upotrebe, ali u BiH se malo radi na tome da što prije počne upotreba biorazgradive ambalaže.

 


 

Nasumični sadržaj