Bosnian Arabic Bulgarian English German Italian Macedonian Russian Slovenian Spanish Turkish
Ремонт ноутбука своими руками. Быстрый и гарантийный ремонт ноутбуков. Срочный ремонт ноутбуков. Ремонт компьютеров на дому. Быстрый ремонт компьютеров своими руками. Настройка и ремонт компьютеров. Java уроки для начинающих. Лучшие java уроки. Учим язык Java с нуля. Обзор смартфонов samsung. Качественный обзор смартфонов samsung galaxy. Обзор смартфона samsung galaxy s4. Фото картинки приколы. Самые новые картинки приколы. Лучшие приколы картинки. Скачать аддоны для wow. Самые новые аддоны для wow скачать. Скачать аддоны для wow быстро и без реги. Видео уроки python. Лучшие python уроки. Учим язык python с нуля. Скачать шаблоны для Joomla. Самые новые joomla шаблоны. Бесплатные шаблоны для Joomla.

Klikni 'Sviđa mi se' i prati nas na Facebook-u!

DW: Plastični otpad svjetski - izazov?

plasticni otpad 01a4sEuropska unija bi htjela smanjiti potrošnju plastičnih vrećica za 80 posto. Dobra ideja, smatra Judith Hartl, ali s obzirom na divovski problem plastičnog otpada u svijetu, to je samo kap u moru.

Zapravo je plastika izvrstan materijal. Od nje se može načiniti gotovo sve: namještaj, posuđe, auto... Jer, plastika ima izuzetne osobine. Jeftina je u proizvodnji, odlično se da oblikovati, lagana je, a ipak stabilna. Osim toga, plastiku se može reciklirati i od starih proizvoda praviti nove. Od plastičnih boca može nastati pulover, neki dio za auto ili namještaj. Plastika može biti obojana, na nju se može tiskati, ona je dugotrajna. I upravo tu je problem. Plastika ostaje, ona se ne raspada. Barem ne tako brzo. Moraju proći stotine godina da neka plastična patka, koja je jednom završila u moru, ne bude više prepoznatljiva. I još nekoliko stotina godina da od nje ne bi ostalo ništa.

Nekoliko izgubljenih plastičnih pataka priroda može izdržati. Ali, ono što ju opterećuje to su bilijuni plastičnih vrećica koje vjetar raznosi svuda. Većina završava u vodi. Najprije u rijekama pa onda u morima. Neka jezera i mora su prava odlagališta plastičnog otpada, u Tihom oceanu se kreće divovski splav plastičnih čestica, mnoge završavaju u utrobama kitova i dupina. Zemlju bi se moglo omotati 40 puta samo s vrećicama koje potrošimo za jednu godinu.

Sad EU želi osjetno smanjiti potrošnju plastičnih vrećica. Točnije rečeno, najprije onih najtanjih, u koje pakiramo voće i povrće, i kojih se u EU-u očito troši jako puno. Njih se, naime, dobiva besplatno. Zasad. Jer, smanjenje potrošnje za 80 posto može se postići samo zabranom ili naplatom kaucije za svaku takvu vrećicu.

Sigurna sam da bi to - u Europi - moglo funkcionirati. Ako bi za svaku vrećicu morali plaćati potrošači bi morali razmisliti je li im ona uopće potrebna. Ako se Europska unija doista dogovori o smanjenju potrošnje takvih vrećica to bi bila dobra mjera. I ništa više od toga. Jer, plastični otpad je divovski problem u cijelom svijetu za koji su potrebna međunarodna pravila i rješenja.

U to pripada, među ostalim, i koncept koji će siromašnijim zemljama omogućiti da svoj plastični otpad uklanjaju razumno. Ne u moru nego u modernim postrojenjima za recikliranje i spaljivanje. Ne bi se smjelo oslanjati na grižnju savjesti i ekološku svijest ljudi da je potrebno izbjegavati plastične vrećice i smanjivati količinu otpada kako dupini ne bi zbog toga ugibali. Barem ne isključivo.

(Izvor: DW)

 

Napomena: Ukoliko želite biti redovno informisani o sadržajima AGRO-EKO Magazina, podržite nas Vašim like-om na naš FB Fanpage. Hvala!

{facebookpopup}

 

Nasumični sadržaj